Tema:Prolaznici

Koje li srece savremenog coveka- da bude postedjen gomile svedoka svojih slabosti. Sada je sve u roku trajanja. Nekada su nasi preci morali po ceo vek strepiti od onog reskog bola u utrobi, kada bi ugledali par poznatih imena u kori nekog prastarog hrasta; danas je dovoljno promeniti broj mobilnog ili mesto izlaska, pa da pomen desetine osoba bude izbrisan iz necije svakodnevnice. Kulturno, bez grize savesti. 

Da li je osmehnut pozdrav bakice - komsinice kod dede na selu, bio u bilo kom vidu znacajniji od saljivih dobacivanja devojke iz okolne trafike? Mozda i nije; ali od trafike je jednog jutra ostala samo pocupana armatura i hrpa keramickih plocica- ni treptaj u vazduhu nebo plave boje devojcinih ociju; dok kapija one napustene kuce preko puta nase kao da svaki put skripom pozeli dobrodoslicu. 

I hvale se kako su postigli revolucionarnu stvar povezavsi ceo svet, ali svet je toliko velik, a kratak, da nema vremena upoznati ni hiljaditi deo svoga bica, makar i u prolazu... I cemu onda bajke o nekoj "predodredjenoj" ljubavi, kada je sada dovoljni spektakl susresti se sa nekim dva puta zaredom na chatu!? A i to tesko da nesto obecava... 

veci izbor, vise dilema, vise scenarija za neke buduce sate ljubavnog zivota, vise godina lutanja morima imena, likova, fraza i ispranih emocija... Kolicina! U tome je napredak.